Piše: Jovana Nanaši

Diplomirala sam 2013. godine na katedri za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sve što sam tokom studija saznala o konsekutivnom i simultanom prevođenju jeste da su ova dva vida prevođenja najisplativija i da se znanja i veštine iz ove dve oblasti skrivaju od generacija studenata kao strogo čuvana tajna. Kružile su razne priče, od toga da su prevodioci koji se bave ovom oblašću školovani isključivo u inostranstvu, do toga da naš fakultet nema dovoljno stručnjaka iz te oblasti, a ni uslova za predavanje i praksu, kakvu ova dva vida prevođenja zahtevaju. Srećom, predivna profesorka Nataša Šofranac sa katedre za anglistiku, jedan od retkih strucnjaka iz oblasti simultanog i konsekutivnog prevodjenja, vratila je veru studentima da je i te kako moguće uspeti u ovoj vrsti prevođenja.

Negde pri kraju mojih studija otvorena je škola ,,Master Translation’’ u Beogradu, koja nudi razne prevodilačke kurseve, uključujući i kurs za simultano i konsekutivno prevođenje. Već tada sam poželela da upišem ovaj kurs, ali nakon diplomiranja 2013. godine, ukazala mi se šansa za posao u inostranstvu. Provela sam dve godine u inostranstvu, radeći posao koji nije usko vezan za moju struku. Po povratku u Srbiju, poželela sam da nastavim da se usavršavam u svojoj struci i prijavila sam se za kurs simultanog i konsekutivnog prevođenja, upravo u školi ,,Master Translation’’.

Kurs je trajao pet meseci i imao fond od osamdeset časova. Ukoliko se odlučite za ovaj kurs, možete pohađati nastavu dva puta nedeljno tokom radnih dana, u trajanju od sat i po, ili vikendom, u bloku nastave od tri sata. Zbog posla sam se odlučila za pohađanje nastave vikendom. Nastavu sam pohađala od oktobra 2016. godine, do marta 2017. godine. Nakon pohađanja kursa stiče se diploma koja je jedina diploma koja vam omogućava članstvo u Udruženju konferencijskih prevodilaca Srbije. Nije potrebno polagati nikakav ispit da biste stekli diplomu, ali je vaše prisustvo predavanjima neophodno. Prisustvo je pre svega od ogromnog značaja za sticanje znanja i veština koje će vam pomoći da se osećate samouvereno u ovakvom vidu prevođenja.

Pre nego što kažem nešto više o samom kursu, želim da naglasim da je ovo jedno predivno iskustvo, tokom kojeg upoznate nove kolege, vrhunske stručnjake, ali pre svega divne ljude. Kurs sam pohađala tokom zimskih meseci i smatrala sam ga svojim šestim radnim danom. Te subote kada sam odlazila na predavanja su vrlo brzo postale nešto čemu sam se, nakon naporne radne nedelje, zaista radovala i nešto što mi je nedostajalo kada se kurs završio. Ambijent gde se nastava održava je predivan. Škola se nalazi u samom centru Beograda, u Francuskoj 5. Zaposleni u ovoj školi su krajnje ljubazni i predusretljivi, nastava organizovana i zahtevna, pauze između časova ispunjene kafom, kolačićima i smehom.

Tokom samog kursa koristili smo dve prostorije – učionicu, nalik konferencijskoj sali i kabinu sa opremom za simultano prevođenje. Nastava se održava u malim grupama, moja grupa je imala pet polaznika. Kurs je moguće organizovati sa minimum dva polaznika i u tom slučaju je ukupan broj časova 48 (24 dvočasa), u trajanju od tri meseca. Rad u malim grupama je velika prednost, jer ste konstantno uključeni u vežbe, a nakon svakog seta vežbi dobijate povratnu informaciju od profesora šta je dobro u vašem prevodu, a šta je ono na čemu treba da poradite. U mom slučaju su predavanja vodila dva profesora, profesor Vuk i profesor Đorđe, obojica prevodioci, sa ogromnim iskustvom u simultanom i konsekutivnom prevođenju. Nesebično su delili svoja znanja sa nama, davali detaljna objašnjenja, strpljivo odgovarali na naša pitanja i, ono što se meni izuzetno dopalo, iako su imali različite pristupe predavanju, zajedničko im je bilo insistiranje na vežbama, a ne na teoriji.

Sam kurs smo započeli vežbama iz konsekutivnog prevođenja, ali već nakon par vežbi, postalo je jasno, da konsekutivno i simultano prevođenje ne treba razdvajati, jer se u svetu prevođenja prevodilac najćešće i sreće sa situacijama gde će mu biti potrebne veštine iz oba. Konsekutivnom prevođenju tokom kursa jeste posvećeno nešto više časova, što je i logičan izbor, jer konsekutivno prevođenje zahteva jednu posebnu veštinu – mnemoničku veštinu, odnosno konsekutivno prevođenje bez beleženja.

 

Naizgled jednostavna, ova veština zahteva koncentraciju, organizovanje informacije po ,,fiokama’’ unutar pamćenja, selektovanje bitnih od nebitnih informacija i puno vežbe. Ono što me je iznenadilo jeste koliko je u današnje vreme moderne tehnologije, kada su nam sve informacije dostupne jednim klikom, naš mozak zapravo slabo treniran za sortiranje informacija i ciljano biranje onih koje su nam korisne. Nakon što sam savladala ovu vrstu tehnike zahvaljujući brojnim vežbama, počeli smo sa korišćenjem beležaka u konsekutivnom prevođenju i tada su se javili novi izazovi.

Već tokom prve vežbe sa korišćenjem beležaka, javljaju se problemi. Govornik govori prebrzo, ne mogu da stignem da zapišem, fokusiram se na pisanje, ne na slušanje ili pamćenje i kada treba da reprodukujem prevod iz beležaka, shvatam da ne mogu da pročitam sopstvene beleške, jer mi je rukopis usled brzine u potpunosti izmenjen. Osećam se obeshrabreno. Ipak, uz profesorovu pomoć, počinjemo da razvijamo veštinu zapažanja i zapisivanja ideje, umesto praznih reči, a takođe i korišćenje simbola, koji nam mogu pomoći u zapisivanju dužih reči i reči koje se često ponavljaju. Od pomoći mi je svakako bila i knjiga ’’Note-taking in Consecutive Interpreting’’ J-F-Rozana, koju možete pronaći na internetu u pfd formatu.

Materijali koje smo koristili tokom vežbi su uglavnom preuzeti sa specijalizovanih internet stranica, koje konsekutivni i simultani prevodioci koriste širom sveta, ili pak pripremljeni od stane profesora. Materijali su iz najrazličitijih oblasti: ekonomije, unutrašnje i spoljne politike, prava, klimatskih promena i zaštite životne sredine, kulture, institucije EU… Postojala je i  mogućnost da svako od polaznika pripremi materijal shodno svojoj interesnoj sferi, što se meni izuzetno dopalo.

Simultano prevođenje je obuhvatalo nešto više od trećine kursa i ovom oblašću smo se bavili na kraju. Prilikom vežbi iz simultanog prevođenja smo primenili sva do tada stečena znanja, ali i savladali još jednu tehniku, ,,shadowing’’, odnosno ponavljanje delova govora dok govor teče, koja je kao i sve do tada, zahtevala ogromnu koncentraciju. Prvi put sam se srela sa prevodilačkom kabinom, konzolom, slušalicama i  pratećom opremom. Simultano prevođenje se ispostavilo kao najzahtevnije, jer se proces reprodukovanja prevoda dešava gotovo u isto vreme dok govornik priča, tako da se četiri faze koje se javljaju tokom konsekutivnog prevodjenja: slušanje, razumevanje, analaziranje i reformulacija, odnosno reprodukcija prevoda, stapaju u jednu.

Kurs je logički podeljen od sticanja manje zahtevnih do zahtevnijih veština. Polaznik uči kako na svojim, tako i na tuđim greškama, jer je u poziciji da sasluša i prevode svojih kolega, da da svoje mišljenje o istim, i prihvati sugestije drugih polaznika i profesora. Konsekutivno i simultano prevođenje, kao uostalom i svaki vid prevođenja, zahteva visok nivo poznavanja opšte kulture, vokabulara iz najrazličitijih oblasti i konstantan rad na sebi.

Moji utisci o kursu simultanog i konsekutivnog prevođenja  ,,Master Translation’’ škole su isključivo pozitivni. Ovakav vid prevođenja je izuzetno stresan, ali ovaj kurs vam, pored veština prevođenja, pruža tehnike za savladavanje stresa, pravila javnog nastupa i prevazilaženje straha. Smatram da je ovaj kurs odlična investicija za svakog ko ima ambicije da se bavi ovim vidom prevođenja. Kurs je naravno samo prvo poglavlje jedne ogromne oblasti, koji je mene lično ostavio sa velikom željom za daljim usavršavanjem u ovom polju. Iskreno se nadam da ću i u budućnosti, kao prevodilac, imati čast da sarađujem sa divnim ljudima, poput onih koje sam upoznala tokom ovog kursa, uz istu količinu pozitivne energije koju sam osetila u ovoj školi.